Paradajz je poreklom iz Srednje Amerike, a u Evropu je donet posle kolonizacije Amerike. U početku se koristio kao ukrasno bilje i na njega se gledalo sa sumnjom, jer se mislilo da je otrovan. Od 18. veka koristi se u zemljama Evrope, a najviše ga u ishrani koriste Italijani i mediteranski narodi.
Razlikujemo sledeće vrste paradajza: goveđe srce, kruškasti pardajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz (u grozdu), žuti paradajz, zeleni paradajz, "jabukar"… Paradajz je sezonsko povrće (maj – oktobar), ali se na našim pijacama i u piljarama može naći tokom cele godine, pre svega zahvaljujući plastenicima i staklenicima. U novije vreme dosta se i uvozi iz primorskih zemalja.
Sastav
Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima okruglastog oblika. Ima malo kalorija, a dosta hranljivih sastojaka:
- belančevine
- beta-karoten
- biljna vlakna
- biljne masti
- vitamin A
- vitamine B
- vitamin C
- vitamin D
- vitamin K
- gvožđe
- zeaksantin
- likopen
- kalijum
- kalcijum
- karotenoid
- lutein
- magnezijum
- mineralne soli
- natrijum
- proteine
- ugljene hidrate
- kofeinsku kiselinu
- hlorogensku kiselinu
- ferulinsku kiselinu
- flavonoid
- fosfor
Pored toga, paradajz u manjim količinama sadrži: bakar, mangan, bor i kobalt.
Korišćenje
Paradajz se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, konzervirani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: Paradajz se u ishrani koriste sirov (kao salata…), kuvani (supa ili čorba), prženi, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, kašasti paradajz kao i kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u flašama), kiseo u teglama, kiseo sa drugim povrćem… Paradajz se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge za bolno mesto.
Dejstvo
Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje u borbi protiv sledećih bolesti:
Korišćenje
Paradajz se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, konzervirani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: Paradajz se u ishrani koriste sirov (kao salata…), kuvani (supa ili čorba), prženi, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, kašasti paradajz kao i kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u flašama), kiseo u teglama, kiseo sa drugim povrćem… Paradajz se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge za bolno mesto.
Dejstvo
Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje u borbi protiv sledećih bolesti:
- alergija
- anemija
- artritis
- astma
- bolesti srca i krvnih sudova
- bolesti zuba, usne duplje i ždrela
- bronhitis
- giht
- ekcem
- impotencija
- imunodeficijencija
- istegnuća mišića i legimenata
- katarakta oka
- lečenje raka
- makularna degeneracija
- migrena
- neplodnost
- opekotine od sunca
- osteoporoza
- osteoartritis
- povišeni holesterol
- prehlade i grip
- kožne bolesti
- katar creva i želuca
- regulisanje krvnog pritiska
- regulisanje varenja
- regulisanje prekomerne težine
- reumatoidni artritis
- sinuzitis
- sprečavanje raka prostate
- uganuća
- umor i iscrpljenost
- hemoroidi
- herpes
- hipertireoza
- čirevi i bubuljice
- šećerna bolest
Način delovanja
Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo. Paradajz je povrće koji se gaji i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta, a pomaže u očuvanju zdravlja. Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i da postoje osobe koje su i alergične na paradajz, pa se paradajz njima ne preporučuje.
Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo. Paradajz je povrće koji se gaji i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta, a pomaže u očuvanju zdravlja. Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i da postoje osobe koje su i alergične na paradajz, pa se paradajz njima ne preporučuje.
Od sveg povrća, paradajz se najviše traži i koristi. Za to su zaslužni njegov prijatan ukus, razne mogućnosti upotrebe u domaćinstvu i prerađivačkoj industriji, ali i pravo bogatstvo hranljivih sastojaka. U ishrani je posebno značajan i cenjen zbog male kalorijske vrednosti, sadržaja ugljenih hidrata, organskih kiselina, vlakana i vitamina. Sadrži i dosta minerala i dragoceni likopen. Ovakav hemijski sastav je stabilan, ali su moguće i izvesne razlike u zavisnosti od specifičnosti sorte ili hibrida, mesta i načina proizvodnje.
Mnogi korisni sastojci paradajza čuvaju zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje pojedinih oboljenja. Pre svega vitamin C, zatim provitamin A, B grupe, E, K i PP. Od minerala najzastupljeniji je kalijum, ali i gvožđe, natrijum, bakar, fosfor i magnezijum. Vitamin C jača imuni sistem i štiti od infekcija i prehlade, kalijum pomaže organizmu da uspostavi ravnotežu u količini vode, gvožđe i bakar sprečavaju anemiju, vlakna ploda paradajza imaju digestivna svojstva.... Ipak, poslednjih godina ovo povrće poznato je po likopenu, pigmentu iz grupe karotenoida, koji mu daje prepoznatljivu crvenu boju.
Organizam lako iskorišćava likopen, a mnoga istraživanja ukazuju na to da kao antioksidant najefikasnije redukuje slobodne radikale i neutrališe njihovo štetno delovanje. Na taj način pomaže u prevenciji tumora, posebno prostate i organa za varenje (želuca, debelog creva). Smanjuje i rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava ukupni antioksidativni status i imunosposobnost organizma, a usporava starenje ćelija.
Plodovi paradajza mogu biti izrazito krupni, ali postoje i sorte ili hibridi veoma sitnih plodova od svega nekoliko desetina grama. Tako se ukusan čeri paradajz (trešnjolikog oblika) može pojesti u jednom zalogaju, a koristi se za pripremu deliketesnih jela i kao ukras na tanjiru. Sorte i hibridi paradajza, razlikuju se i po boji ploda. Na našem području najpoznatiji je crveni, ali postoji i žuti, pa čak i crni paradajz-kumato.
Na mnogo načina se paradajz priprema, ali i prerađuje i čuva za kasniju upotrebu. U domaćinstvu se konzervišu celi i oljušteni plodovi, mogu da se melju i pravi pasterizovani sok, kečap i druga zimnica. Osim soka i kečapa, industrijski se proizvode i paste od paradajza, pire, prah i drugi proizvodi.
Paradajz doprinosi zdravlju i lepoti kože, pre svega zahvaljujući vitaminu C koji učestvuje u izgradnji kolagena, proteina neophodnog za formiranje vezivnog tkiva. Provitamin A i likopen doprinose zaštiti od sunčevog zračenja, vitamini B kompleksa hrane ćelije. Maske od paradajza pomažu koži da se regeneriše, deluju kao blagi piling i daju poseban sjaj.
Nema komentara:
Objavi komentar